FROM THE DAILY NEWSPAPER POLITIKA, (Traganje za prostorom, Ljiljana Cinkul, Politika, 03/03/2012)
FROM THE CATALOGUE FOR THE EXHIBITION: IN SEARCH OF SPACE, 2012
Traganje za prostorom
Prostor je iskonski način našeg razmevanja sveta, modus čovekovog shvatanja spoljašnosti, ono bez čega ne bismo mogli da predstavimo odnos nas samih i svega drugog van nas; to je pojam koji toliko često i samorazumljivo upotrebljavamo da smo zaboravili da se u našoj svakodnevici zapitamo o njegovom smislu.
U svojim umetničkim tvorevinama Barbara Vasić istražuje mogućnosti predstavljanja i slikovnog izražavanja prostora. Prostor za umetnicu nije unapred dat fenomen, mesto ili skup mesta, već ono što tek treba konstituisati, nešto što se u likovnom istraživanju obrazuje i stalno iznova oblikuje.
Na slikama su prikazana brojna mesta od ličnih kao što je vlastita soba, radno mesto umetnice: studio, preko lokalnih mesta: dablinskog tramvaja luas, lisabonskog i bergenskog akvarijuma i generalštaba u Beogradu sve do slika galaksija i kosmičkih događaja. Ta različita mesta predstavljaju raznovrsne načine da se sagleda, istraži, razume i izrazi prostor. Mesta na umetničkim delima Barbare Vasić variraju, ali je prostor za kojim ona traga jedinstven i isti u svoj svojoj promeni i višedimenzinalnosti.
Njen pristup prema prikazivanju prostora jeste, kako se čini, dvostruk: ona ili polazi od ličnog, pojedinačnog i konkretnog težeći da granice takvog prostora sruši u težnji za razumevanjem univerzalnog, ili pak tako što širi prostor omeđava ličnim doživaljajem tog prostora. Lično, lokalno i opšte se ne isključuju, već međusobno podrazumevaju i preklapaju. Univerzalno je ono ka čemuautorka stremi, a lično i lokalno su nezamenljivi stadijumi na tom putu, stadijumi kojih se nikada do kraja ne možemo osloboditi.
Likovni doživljaj prostora Barbare Vasić je sav u pokretu, dinamičan, koji gledaoca uvlači u svoj jedinstveni vrtlog. Intenzivne boje pojačavaju taj utisak. Njeni radovi ne ruše samo granice konkretnog i pojedinačnog, već i granice samog medijuma slike, težeći da gledaoca uvuku u magični vrtlog intenzivnih boja, mnoštva puteva, uglova gledanja, u traganje koje nikada ne može da bude dovršeno.
Irina Deretic, Associate Professor, Faculty of Philosophy, University of Belgrade
Barbara Vasić u galeriji Haos
Od osvita civilizacije okružen prirodom koja ga je plašila ali i radovala, čovek je kroz umetnost pokušavaosebi da objasni kako okolinu, tako i svoje postojanje u okviru velikog ciklusa Prirode. Svojevrsna Arijadnina nit evolucije i filogeneze, umetnost, likovna umetnost je i do danas zadržala tu funkciju.
Međetim bilo je potrebno prostoru spoljašnjeg sveta naći ekvivalent na dovdimenzionalnoj podlozi, bilo je potrebno saobraziti ga, stovoriti novi prostor, prostor duhovne snage u kojem se emocije, simboli i značenja prenose, taj prostor je odražavao sve aspiracije čoveka, njegove teženje i želje, hijerarhiju vrednosti, verovanja…
Pikturalni prostor je ogledalo civilizacije u kojima je nastajao, ali i čoveka koji ga je stvarao.
U radovima Barbare Vasić, privid fizičkog prostora je pretekst za duhovno vrludanje, za put dug stotinama svetlosnih godina u treptaju oka. Prostor koji se stvara na njenim radovima nosi sve karakteristike savremenog sveta, i pratećih fenomena koji se istražuju u nauci, pa bi ključne reči kao ISTOVREMENOST, SIMULTANOST, SINHRONICITET, mogle definišu ovaj opus . Pokušaj da se izmire OVDE I TAMO, je takođe težnja umetnice da multiplikovnajem sekvenci- rezova, prikaže proticanje vremena, ili kao u Borhesovoj noveli da prikaže tačku iz koje se vidi celokupnost našeg sveta…
U tom pogledu kompjuterski kolaž je zahvalna tehnika, koja podržana inicijalnim ručnim crtežom, krokijem intimnog ili javnog prostora daje nadahnuta poetska rešenja. U radovima Barbare Vasić sveprisutan je odnos SPOLJA I UNUTRA, upravo ono što umetnica uzima kao metonimije fizičkog i duhovnog sveta.
Ali ako bismo hteli da okarakterišemo umetnost B.V u jednoj reči onda bi to svakako bila reč DUALITET: počev od tehnike gde je slika generisana i KOMPJUTERskim prosedeom digitalno i analogno- ljudskom rukom, preko SIMULTANOG prikaza prostora ENTERIJERA-EKSTERIJERA, i implicitno tome OVDE I TAMO, Razlivenost i transparentnost lejera-slojeva koja sugeriše izvesnu oniričku dimenziju, u dijalogu je sa vrlo čvrstom strukturom linearne podele prostora.
Ako je umetnički izraz ogledalo epohe u kojoj nastaje i autora, onda serija radova B:V vrlo dobro oslikava i naše nomadsko vreme i nju koja je takođe simultanoj vezani sa svoja dva grada, dva duhovna prostora , Beogradom i Dablinom.
Misko Pavlovic, Artist, Belgrade